Činjenice i mitovi o kafi

 Da li je kafa prvo na šta pomislite kada ujutro otvorite oči? Da li u toku dana često poželite da ispijete šoljicu ovog napitka?

Kofein je zbog svog stimulativnog dejstva ponekad proglašavan nepoželjnim, pa čak i štetnim, ali koliko je istine u mitovima o dejstvu kofeina? Mnogi naučnici bavili su se uvreženim mišljenjima o kofeinskom delovanju, i došli su do veoma zanimljivih zaključaka.

Činjenica ili mit broj 1: Kofein izaziva zavisnost

Ovo je mit. Iako se često smatra da je kofein blagi stimulans, on nema efekat zavisnosti na one koji ga konzumiraju. Za razliku od nekih težih stimulansa, poput amfetamina ili kokaina, ljubitelji kafe ne osećaju toliko jaku potrebu da konzumiraju ovaj napitak. 

Ipak, ispijanje kafe, nakon dužeg vremena, može da postane navika. Zbog toga se kod mnogih, kada s ovom navikom prestanu na neko vreme, javljaju simptomi poput glavobolje, nervoze ili blage uznemirenosti. Kako bi se izbegle ovakve pojave, lekari preporučuju postepeno odvikavanje od kafe, smanjivanjem količine koju ispijamo. Međutim, dokazano je da ispijanje kafe povećava budnost i pozitivno utiče na raspoloženje – te nema razloga da ukidate ovu naviku ukoliko u njoj uživate. 

Činjenica ili mit broj 2: Kafa utiče na izbacivanje vode iz organizma.

Ovo je činjenica. Kafa deluje kao diuretik. Ona utiče na povećano izbacivanje vode iz organizma, i spada među diuretike srednje jačine. Nakon ispijanja kafe, telo oseća potrebu da se reši nakupljene vode, ali isto tako morate voditi računa da nadoknadite potrošeno kako organizam ne bi dehidrirao. 

 Činjenica ili mit broj 3: Kafa utiče na bolesti kardiovaskularnog sistema.

Ovo je mit. Kardiolozi često svojim pacijentima preporučuju da smanje unos kafe ukoliko boluju od bolesti srca. Međutim, dokazano je da kofein ne utiče na rizik od srčanog udara ili promenu srčanog ritma. Naprotiv, prema jednoj studiji profesora s Univerziteta Harvard, pokazano je da ispijanje manje količine kafe dnevno zapravo pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem. Ipak, oni koji boluju od srčanih oboljenja, trebalo bi da obrate pažnju na količinu šećera, mleka i slatke pavlake koju dodaju u svoju kafu.

Činjenica ili mit broj 4: Kofein izazova nesanicu.

Ovo je mit. Naše telo brzo apsorbuje kofein. Ali, brzo ga i razgrađuje. Razgradnja kofeina, koja se uglavnom dešava u jetri, traje u proseku sedam sati. Nakon osam do deset sati, gotovo sav kofein nestaje. Dakle, većini ljudi neće smetati šoljica kafe ili dve u toku dana. Takođe, „otpornost“ na kafu je veoma često razlićita od osobe do osobe. Ljudi koji tvrde da im kafa ometa san upravo su oni kod kojih se kofein apsorbuje nešto sporije. Najbolji savet za osobe osetljive na kofein jeste da kafu ne konzumiraju u toku kasnog popodneva i večeri kako ne bi imali problema s nesanicom.

Činjenica ili mit broj 5: Kofein izaziva hiperaktivnost.

Ovo je mit. Iako deluje stimulativno, kofein nije zaslužan za izlive energije koji su česti naročito kod dece. Ukoliko mislite da je kofein iz koka-kole krivac za nemirno ponašanje dece, to je greška. Veći problem izaziva šećer i prazne kalorije koje se često nalaze u ovakvim napicima. Kofein je zapravo preporučljiv osobama koje pate od gubitka koncentracije, jer pomaže usredsređenost i povećava budnost, ali ne u kombinaciji s šećerom.